The original note in Serbian:
U ovom tekstu namera mi je da ukažem na jednu tačku koja nema mesto, a čini mesto; na početak iz kog naizgled nikad ne počinjem, a na koji se zasigurno uvek iznova vraćam.
U pitanju je tačka koja je uvek prisutna, a nikad vidljiva, koja je uvek određena i pritom određuje. To je tačka od koje se distanciram, ali sa kojom neprestano komuniciram. Ona artikuliše, definiše pravce, elemente i njihove međusobne relacije. U pitanju je tačka praska, ali i tačka susreta apscise, ordinate i aplikate. Jedina zajednička horizontalnoj, frontalnoj i profilnoj ravni, jedina zajednička svim oktantima. Tačka koordinatnog početka, ili tačka koordinatnog kraja? Referentna tačka. Zapravo, ta tačka sam ja, arhitekta. Odnos prema njoj, predstavlja odnos prema samom sebi, sopstvenim mislima, idejama, željama i težnjama. Pozicije koje prema njoj zauzimam arhitektonskim elementima, predstavljaju zapravo reprezent ličnih stavova i odluka koje donosim. Projektovani elementi zajedno grade celinu, projekciju budućeg stanja. Ta projekcija predstavlja projekat, koji nastaje od tačke do tačke, iz tačke.
I ovaj tekst nastaje, staje, prestaje i nestaje, na kraju, iz početka. Tačkom
počinje, tačkom se završava.